понедељак, 12. март 2018.

ПРИЧЕ ИЗ БУЏАКА - Роналдињо за сиротињу

ПРИЧЕ ИЗ БУЏАКА - Роналдињо за сиротињу
6. Јун 2015.
Свуда по најсјевернијем насељу крајишке љепотице се осјетила еуфорија предстојећег финала ЛШ у Берлину. Фудбал је био главна тема тога и сљедећег дана а фудбал је драги мој читаоче, мање-више и тема ове приче.
Тог дана, сви су се питали може ли моћна Стара дама срушити Каталонце предвођене најбољим паром ногу који је икада ходао Земљом, тактике и састави екипа су се рецитовале као пјесмице у првом основне, статистика се проучавала до детаља.. Не сјећам се која је сила прилика удесила да сам тог поподнева требао да се нађем са Столетом а још мање како је испало да се мимоиђемо. Када га нисам спазио у прве двије, три минуте почео сам се распитивати код људи поред, кад ми један мој стари друг рече:
- А, био ти је Столе ту, само што је отишао..
- Па када је био?, питам нервозно.
- Прије пет минута, баш сте се мимоишли.
- А с ким је био?, по навици настављам конверзацију.
- Па са оним, ликом, што игра као Роналдињо, знаш...
- С ким?!
- Па онај лик, знаш, онај брзи, лијева, десна, дриблинг, шут, као Роналдо...
- ?!
- Онај брзи, 'вамо-тамо, кроз ноге, финта, продор као Нејмар, бицикл-дриблинг, шут..
Послије када сам се чуо са Столетом, сазнао сам да је био у друштву са главним јунаком ове приче - Зеља, главом и брадом!
Овај Роналдињо за сиротињу (читај: Крајину, Шњеготину и Дубраве), један је од карактеристичнијих примјера буџачке школе фудбала. Брз, вицкаст, са одличном контролом лопте; рад ногу као код најбоље балерине из Бољшој театра, одличан преглед игре, прототип модерне 'десетке' подједнако добре и лијеве и десне. Када је онај Брадоња одозго, са неба бацао људима таленат за фудбал, не зна се гдје је Зеља био али зна се да сигурно није носио кишобран.
Сви су му предвиђали велику каријеру, не због виспрености у глави колико због оног титанијумског у гаћама. Вјероватно многи клинац када забије го 'на физичком' не говори: "Зељаа", већ:"Роналдоо" али још вјероватније је да ће кад се недељом скупи народ 'на Омладинчевом' и почне расправа како тај фудбал ништа не ваља и како је прије било талентованије дјеце у Буџаку и када крене набрајање и неко спомене његово име, многи од тих дежурних критичара рећи:"Е тај је мали имао муда, тај је знао фудбала!".
Иако се није остварио на европском нивоу, Зеља је увијек уживао на терену. Било да ниже и по пешест противничких играча, било да избацује Крајину у нижи ранг или псује судију, Зеља је увијек играо за рају а раја је увијек навијала за Зељу. Зајебанција високог квалитета!
30. Септембар 2017.
По први пут послије мог августовског блиског сусрета са Столетом и још ближег са стативом, чији је резултат био десетак шавова на мојој десној поткољеници, изашао сам ћерати лопте са клинцима из улице. На 4:1 за моју екипу, поред терена се зауставља аутомобил из којег излази Роналдињо - главом и брадом! и наравно а како другачије - појачава 'њихове'. Пар минута послије и неколико дриблинга послије било је 6:4 за Зељу и његове, он се другарски спрдајући ме смјешкао, клинци су остали у шоку а ја сам се тјешио да резултат није битан и да је и сам мој 'повратак на терен након повреде' успјех. Роналдињо је просуо пар грама магије које има у пертлама а затим сјео у ауто и одвезао се у правцу јужног Буџака.
Клинци су клицали - вау! Ко је тај лик?! Игра као Роналдо! Јесте ли видјели како дрибла?! Ма игра као Роналдињо! Како лик игра, лијево десно, кроз ноге, петом, шут, го! То је најбољи играч којег сам ја видио! - били су само неки од коментара дјеце окупљене око те округле ствари коју сви волимо. Ту сам се сјетио свог старог друга и разговора са почетка ове приче. Тако је и настала ова прича, јер дјеца, пријатељу мој, дјеца не лажу!

Нема коментара:

Постави коментар