понедељак, 12. март 2018.

ПРИЧЕ ИЗ БУЏАКА - Црвени орлови и моћ фудбала тј. зашто Срби бодре Сиријце

ПРИЧЕ ИЗ БУЏАКА, vol. 2
Црвени орлови и моћ фудбала тј. зашто Срби бодре Сиријце
500,000 мртвих! - колико је то само лако а колико тешко написати - 5 милиона избјеглица и исто толико расељених, безброј страних плаћеника у свим униформама, градови који нестају. И један сан . .
''Двојка на Сирију, а?'' - чујем старији промукли глас.
''Ти баш вјерујеш у моћ фудбала..'' - скоро подругљиво ће друга старина, обојица ушушкана усљед овог хладнијег септембра и обојица штимају наочари како би ухватили праву квоту.
Е мој странче (а и ти, роћени Бањалучанину!), ако си икад посјетио Град на Врбасу - заволио си Бањалуку или бар неку Бањалучанку. А, кад те пут нанесе опет у њен град, а у сваки град се долази касно, вјероватно ћеш доћи из правца аутопута тј. транзита, дочим ћеш код 'Крамара' скренути лијево и прећи ћеш међу Буџака са сјеверозападне стране.
Ту се, изнад околиша издижу двије грађевине, обе круцијално важне за живот у Буџаку - Стадион Омладинца на који просјечан стармали чо'ек из Буџака иде само недјељом, кад гостују комшијски Жељо и Рекреативо и друга, понос Буџака, љепотица Лазарица, црква у коју просјечни малстари тип из Буџака иде само недјељом, када чека двицу на Лацио.
Није познато колико кладионица код нас постоји, али је познато да сва мудрост нашег мјеста може стати у та два Premiera, и по један WWIN и Mozzart у тих 300m Књаз-Милоша улице. Да би знао нешто о нама, мораш бар једном одиграти двије 'случајне по пола' у Mozz-у и послушати људе који зборе о свему и свачему. А имати став о свему и свачему јест' једнако имати став о животу.
''Без обзира што је апсолутно тачно да је фудбал глобална игра у којој се често као у искривљеном огледалу одбија слика стања тренутног друштвеног и политичког живота (узмите само Нејмаров трансфер за примјер) заиста је тешко очекивати да се деси да фудбал покрене рат или да га заустави.'' - опет онај први глас.
''А кад је утакмицом Хондураc-Салвадор 1969. почео тзв. фудбалски рат? А Максимир 1990? А Дидиер Дрогба који зауставља грађански рат у Обали Слоноваче на један дан како би се пикала лопта? Да не спомињемо Енглезе и Швабе на онај Божић у првом свјетском. Ееее...''
''Да, али није се Југа распала јер смо машили два пенала против Марадоне нити због туче на Максимиру, Загреб је био посљедица а не узрок.'' - брани се чича.
И заиста, а ми смо деведесетих, прави примјер за то, фудбал не може да донесе рат и разарање, бол и патњу, али понекад, само понекад умије бити толико љековит да чини да ране зарастају, макар то био и плацебо ефекат. У томе је драж спорта. Сјећамо се суза Аргентинаца који су због мита, корупције и криминалне државе запали у социјалну кризу а поново су почели да вјерују у своју нацију и државу тек кад су им кошаркаши добили СиЦГ, а затим и Амере на Олимпијади. Тад нам ваљда, једини пут у историји, није било криво кад изгубимо и кад неко други узима злато.
Елем, драги мој читаоче, ти који си испратио овај широки увод, fussball се у Дамаску и Алепу не игра већ 6 година. Сирија и ситуација у њој узрокују проблеме при проналаску противника чак и за пријатељске мечеве. А оне, званичне, као овај данас у 17:00, мечеве квалификација за СП играју у Малезији (која им то добро наплаћује) - чак 5.000 километара далеко од кућа, од породица, од бомби - као и КК Партизан и ФК Црвена Звезда који су под санкцијама играли у Фуенлабради и Сегедину и Софији. И чак су непоражени на том 'домаћем' терену. А данас, данас иду на ноге растерећеном и лежерном Ирану који је већ обезбиједио наступ на Мундијалу. Побједом у Техерану Сиријци иду у бараж, а ако им се поклопе још неки резултати могли би и директно да се пласирају на СП у Русији сљедеће године. Био би то сјајан шамар свима и реклама у свјетским оквирима. Била би то побједа обичног човјека који машта о миру! А ко их још не би волио видјети у Русији?!
Колика је стварна моћ фудбала? Не знамо. Али бићемо ближе него икад да сазнамо, вечерас око 20:00 у Техерану.

5.9.2017.

Нема коментара:

Постави коментар