Метаморфоза. Преображај. Да је рођен у Њемачкој, Игор Радојичић би био најбољи свјетски политичар и на његовом примјеру би Франц Кафка данас могао написати наставак своје чувене приповјетке којом је почетком 20. вијека покорио свијет.
Ушушкан у тананој побједи на октобарским изборима, СНСД шкрипи неподношљиво страшним звуком. Да ли су социјалдемократе ослијепиле у сопственом самозадовољству?
Прије нешто више од два мјесеца Рајко Васић је на свом блогу, у детаљној и систематичној анализи стања у СНСД-у, веома јасно исказао све проблеме у које је запала ова странка, представљајући предсједника РС (и СНСД-а) Милорада Додика као главни проблем унутар исте. У својој строгој оцјени рада и лика предсједника Републике Српске, у којем га позива на оставку, Васић истиче да је Милорад Додик тренутнo највећи српски национални проблем.
То је био јасан доказ да унутар ове странке постоје велика идејна размимоилажења, доказ да водећа странка Републике Српске пуца на два огранка која су од 2002. године у фузији и чине САВЕЗ независних социјалдемократа (СНСД је састављен од СТРАНКЕ независних социјалдемократа Милорада Додика и ДСП - Демократске социјалистичке партије Небојше Радмановића).
Један од првих који је јавно подржао ове ставове Рајка Васића јесте Игор Радојичић, човјек који је током година неријетко и сам долазио у сукоб са Васићем (или бар имао несугласице с њим). Но, Радојичић учи, мијења се, прилагођава се ситуацији, свјестан да једно погињање главе пред Васићем није ништа у поређењу са њеним издизањем пред камерама.
Човјек који у СНСД улази на мала врата (тада је тек генерални секретар ДСП-а) као дио великог преображаја водећих људи СНСД-а, примјер је политичког Грегора Самсе, јунака чувеног Кафкиног дјела, човјека који се без моћи да узврати суровом друштву, претвара у инсекта. За разлику од Кафкиног јунака који је немоћан и одбачен од породице, остао да пропада скрајнут од реалности, Игор Радојичић својим талентом, радом и вољом постаје један од носећих стубова СНСД-а и један од његових синонима.
Сукоб на релацији Додик - Радојичић је активан већ више од двије године и то од онда када је Милорад Додик поставио Жељку Цвијановић за међународног секретара СНСД-а, а нешто касније и за премијерку Републике. Након посљедњих избора, Радојичићу је постало јасно да ће он и његови сарадници бити изостављени са свих важнијих позиција у овој постизборној прерасподјели функција. Од тада, свједоци смо разних видова бунтовништава од стране незадовољног Радојичића (који ће на друштвене мреже постављати фотографије искључиво са личних забава, а на званичне састанке СНСД-а долазиће у фармеркама и без сакоа (не у одијелу) што довољно говори о његовом револту и неозбиљности у приступу тим сједницама и сл.) као и јавних препуцавања поменутих политичара. У оваквим околностима, са другим, младим и школованим људима који су такође незадовољни радом врха СНСД-а, јасно је да Радојичић има услове да оформи нову, јаку и претенциозну странку.
Али, магију којом тјераш обичне и гладне студенте, раднике, трговце са пијаце или возаче аутобуса да заокруже твоје име на октобарским листићима, не учиш у школи, нити ју стичеш. Са њом се рађаш или ти је дају сами ови горе наведени. Да. Моћног политичара рађа народ. Он је тај који га креира.
Способност трансформације, дакле, да останем досљедан Кафки, управо је најважнија особина овог, како ствари стоје, једног од нових политичких лидера у Републици Српској. ''Кад се Грегор Самса једног јутра пробудио из немирних снова, нађе се у свом кревету преображен у огромног кукца.'', написао је чувени писац.
Када се Игор Радојичић пробуди из свог сна, чекаће га другачији одраз у огледалу. То неће бити одраз зрелог политичара, одраз одговорног вође. То неће бити одраз вође.
Ушушкан у тананој побједи на октобарским изборима, СНСД шкрипи неподношљиво страшним звуком. Да ли су социјалдемократе ослијепиле у сопственом самозадовољству?
Прије нешто више од два мјесеца Рајко Васић је на свом блогу, у детаљној и систематичној анализи стања у СНСД-у, веома јасно исказао све проблеме у које је запала ова странка, представљајући предсједника РС (и СНСД-а) Милорада Додика као главни проблем унутар исте. У својој строгој оцјени рада и лика предсједника Републике Српске, у којем га позива на оставку, Васић истиче да је Милорад Додик тренутнo највећи српски национални проблем.
То је био јасан доказ да унутар ове странке постоје велика идејна размимоилажења, доказ да водећа странка Републике Српске пуца на два огранка која су од 2002. године у фузији и чине САВЕЗ независних социјалдемократа (СНСД је састављен од СТРАНКЕ независних социјалдемократа Милорада Додика и ДСП - Демократске социјалистичке партије Небојше Радмановића).
Један од првих који је јавно подржао ове ставове Рајка Васића јесте Игор Радојичић, човјек који је током година неријетко и сам долазио у сукоб са Васићем (или бар имао несугласице с њим). Но, Радојичић учи, мијења се, прилагођава се ситуацији, свјестан да једно погињање главе пред Васићем није ништа у поређењу са њеним издизањем пред камерама.
Човјек који у СНСД улази на мала врата (тада је тек генерални секретар ДСП-а) као дио великог преображаја водећих људи СНСД-а, примјер је политичког Грегора Самсе, јунака чувеног Кафкиног дјела, човјека који се без моћи да узврати суровом друштву, претвара у инсекта. За разлику од Кафкиног јунака који је немоћан и одбачен од породице, остао да пропада скрајнут од реалности, Игор Радојичић својим талентом, радом и вољом постаје један од носећих стубова СНСД-а и један од његових синонима.
Сукоб на релацији Додик - Радојичић је активан већ више од двије године и то од онда када је Милорад Додик поставио Жељку Цвијановић за међународног секретара СНСД-а, а нешто касније и за премијерку Републике. Након посљедњих избора, Радојичићу је постало јасно да ће он и његови сарадници бити изостављени са свих важнијих позиција у овој постизборној прерасподјели функција. Од тада, свједоци смо разних видова бунтовништава од стране незадовољног Радојичића (који ће на друштвене мреже постављати фотографије искључиво са личних забава, а на званичне састанке СНСД-а долазиће у фармеркама и без сакоа (не у одијелу) што довољно говори о његовом револту и неозбиљности у приступу тим сједницама и сл.) као и јавних препуцавања поменутих политичара. У оваквим околностима, са другим, младим и школованим људима који су такође незадовољни радом врха СНСД-а, јасно је да Радојичић има услове да оформи нову, јаку и претенциозну странку.
Али, магију којом тјераш обичне и гладне студенте, раднике, трговце са пијаце или возаче аутобуса да заокруже твоје име на октобарским листићима, не учиш у школи, нити ју стичеш. Са њом се рађаш или ти је дају сами ови горе наведени. Да. Моћног политичара рађа народ. Он је тај који га креира.
Способност трансформације, дакле, да останем досљедан Кафки, управо је најважнија особина овог, како ствари стоје, једног од нових политичких лидера у Републици Српској. ''Кад се Грегор Самса једног јутра пробудио из немирних снова, нађе се у свом кревету преображен у огромног кукца.'', написао је чувени писац.
Када се Игор Радојичић пробуди из свог сна, чекаће га другачији одраз у огледалу. То неће бити одраз зрелог политичара, одраз одговорног вође. То неће бити одраз вође.
